Ushićenje

Sinoć sam se pripremala za intervju, koji se snima danas i dok sam razmišljla o odgovorima na pojedina pitanja, par puta se provukao izraz – ushićenje.

Pošto istraživačica u meni nikada ne spava, potražila sam tačnu definiciju u rečnicima, a zatim sam pogledala kako ChatGPT definiše pojam. Mogli bismo diskutovati o manjkavostima, njenih ili njegovih pojašnjenja, ali to nije tema.

I prošle nedelje mi je dala odgovor kako da ponegujem dve biljke, jednu kućnu, koja je doživela šišanje čupavog, zapuštenog psa, druga je maslina. To je tek posebna tema. Da, drvo masline živi sa nama. I ono je doživelo drastičnu promenu frizure.

Naravno da sam tada bila ushićena. Onako kako to kaže književni leksikon, a ne ChatGPT. Za sutra imam rezervisano ushićenje, znam pouzdano, jer ću upoznati jednu osobu. Tako da osećaj traje još od juče, i to produženo trajanje je najbolja terapija koju sam mogla primeniti.

Pre nekoliko večeri je moj sin prisustvovao događaju na kome je upoznao nekoliko svojih sportskih idola. Njegovo ushićenje je, prirodno, nemerljiva kategorija ovih dana. Jer nije ih samo upoznao, već je razgovarao, đuskao i ispijao piće sa svojim idolima. Mislim da je kasnije tog dana doživeo i neki oblik katarze.

Mislim i da nije sasvim svestan koliko mu se život promenio, kao posledica tog susreta. Jer je u pozadini nešto drugo. Ostvarenje sna, na način lepši nego što je mogao da zamisli ili svesno isplanira. Jedan dan, jedna prilika, jedan san.

Nešto od toga sam pokušala da mu poklonim za rođendan, ali nisam uspela. Zamislite tek moje ushićenje kada je uspeo sam, puta milion.

Znate da se, kada smo ushićeni, pokrene cela mala fabrika našeg tela i mozga, koja nas vodi na lepše mesto, na svesnom i nesvesnom nivou. A osećaj produžene radosti je jedan od najlepših terapeutskih procesa koje možemo sebi priuštiti.

Tako nas dvoje danima, svako u svojoj fabrici, pomažemo proizvodnju hormona sreće, motivacije i ljubavi. Mislim kako je kod njega dosta aktivan i hormon budnosti, kod mene nije. Ali ću i to istražiti posle sutrašnjeg susreta. Možda neću moći da spavam, od radosti.

Šta sam htela da vas podsetim ovom kratkom pričom? Isto što često podsećam sebe. Naša tela i naš um su mala ali složena postrojenja, a mi često nismo dorasli zadatku održavanja.

Zato, kada imate priliku da se radujete, budete ushićeni i zadovoljni, produžite te trenutke, razgovarajte o njima, delite ih, množite ih, pohvalite se, ne stidite se. Jer ne znate šta se, za to vreme, isceljuje u vama. I ne treba to da znate, važno je da verujete da vam taj osećaj sreće pripada i da ste ta sreća vi sami.