Reči

Čitajući komentare dragih ljudi, poslate nakon što su pročitali moj prvi roman, ostanem svaki put dirnuta emocijama i pažnjom.

Moje sunce zauvek nije moj prvi roman, ali jeste prvi koji živi izvan mene. Pustila sam ga, oslobodila je možda prikladnija reč. Uz odgovornost i uzbuđenje. I mnogo radosti. I, nakon što je stigao u nepoznate ruke, sada sam čitalac ja.

Pred mojim očima su redovi puni otvorenih srca, razmišljanja, ne samo utisaka, već lične intime, delića duše. Dobijam na poklon svakoga dana nečije lične odlomke, delove životnih romane koji ni ne znaju da to jesu.

Želela sam da Moje Sunce dotakne srca, uspela sam. Nije mi bila želja da moja junakinja svedoči suzama onih koji su je upoznavali, ali se i to dogodilo. I to je ljubav...

Volim reči i pažljivo čitam sve što stiže. Mislim da su reči češće rezultat spontanog izbora, nego promišljanja, naročito kada nas nose emocije. Zato verujem da su reči mojih čitaoca iskrene.

U talasima napisanih, izdvojile su se dve, koje se ponavljaju. I o kojima razmišljam.

Prva reč koja opisuje čitaočev osećaj je rolerkoster. Zar je moj roman kao konstrukcija koja podseća na voz što naglo menja pravce, uz nagle uspone i padove, koji podižu adrenalin? Moguće je. Nisam stigla da ga upoznam, samo ga volim. Pročitaću ga, ponovo.

I ako je rolerkoster, postoji nešto utešno u svemu. Takav voz poseduje sigurnosni sistem vezivanja...

Druga je cunami. Sada mi je malo teže da ostanem šaljiva. Cunami je brži od voza. A u dubini okeana može putovati brzinom mlaznog aviona. Zastrašujuće je.

Ali, ako junakinja živi cunami i kada stignemo do kraja njene priče, i dalje živi, ona je prirodna sila, snažnija nego što očekujemo i nego što sama misli. I to je utešno. I to je ljubav. Prema sebi.

Čitala sam, pre nekoliko godina, intervju sa Odri Nifeneger, autorkom romana „Vremeplovčeva žena“. Rekla je kako je nemilosrdna prema svojim junacima.

Ako moji čitaoci osete rolerkoster emocija ili ih zahvati cunami dok čitaju, da li to znači kako sam bila nemilosrdna prema junakinji? Koliko se sećam, ona sebe ipak voli. Ja je obožavam.

Još mi je nešto došlo u misli. Pročitala sam, u drugačijoj vrsti literature, i kako je  potrebno da sebe volimo na način na koji se ponašamo prema dragim ljudima, nežno i pokroviteljski. Volite se. I govorite sebi nežnim rečima...