Radost

Poslednjih dana se, zbog težine stvarnosti i tuge koja mi pritiska srce kao čoveka i kao majke, radujem u tišini. Radujem se tužno. Je li to moguće? Pitam se smem li da se radujem lepoti koja mi je pred očima i u srcu.

Imam spiskove, u glavi i na papirima, obaveza, želja i snova. Ovaj poslednji je najduži i tu radosno precrtavam ostvareno, učinjeno. Najveće postignuće je, čini mi se, kada ostvarimo san. Onaj dečji, koji vam nisu dozvolili da dosanjate.

Ali je ovih dana svaka lepota činjenja, stvaranja i postojanja, u velikoj senci stvarnosti, za koju nema dovoljno jasne i snažne reči. Nisam sigurna ni šta bih sebe zapitala danas. Na osnovno pitanje – zašto, teško da bi se našao prihvatljiv odgovor.

To prapitanje moglo bi se kao puzavica razviti... Zašto smo postali okrutni? Zašto smo zaboravili kako ostati čovek? Zašto smo reči – sramota, dali novo značenje, ružnije od svakog zla?

Na divnoj stranici Adija Hodžića sam pronašla dve misli. Prva je „Izmislite noć dobrih djela, da se maskiramo u ljude“. Ko ovo pročita, zanemi. Ponovo.

Prateći dalje lepe misli ovog mladog čoveka, naišla sam na drugu misao, od koje mi je srce zadrhtalo. „Ako imaš kome javiti dobre vijesti, bogat si“.

Radujem se tužno i razmišljam kako sam sinoć bila bogata. Javljala sam dobre vesti, žurila da ih podelim, da putuju brže, što pre da se radost umnoži. Da proslavim dan života, kratkog, krhkog u kome iskrice radosti brzo zablistaju i zgasnu, nestaju.

Objavljena je recenzija mog romana, uz naslov „Roman koji nas vraća u život“, ljubav se lepila na ljubav, a lepe reči jedne na druge. Noć je bila blistavija, zvezde sjajnije. Život.

Pisala sam svojim prijateljima i oni su mi odgovarali. Bogata sam. Činilo mi se kako će mi srce pući od radosti. Moji prijatelji su pisali svojim prijateljima i svi zajedno smo stvarali lepotu. Bogata sam.

Moji prijatelji su mi čitali delove recenzije, ushićeni, kao da ih nisam ni videla, da su oni pročitali prvi, rečenice koje sam naučila napamet, utisnula ih u srce. Pisali su mi kako su ponosni na mene. Bogata sam.

Zatim sam iznova pročitala kritiku romana, napisao je pisac. Govori o tome kako iskreno slikam rečima, ljubav i patnju, radost i nadu, snagu i svetlost, nakon teškog mraka jednog ljudskog bića. Čitam. Bogata sam.

Poslala sam poruku jednom sinu, odgovorio mi je. Zatim sam poslala poruku drugom sinu i on mi je odgovorio. Radovala sam se tužno. Bogata sam...