Pesak

Pre nekoliko dana vodila sam zanimljiv razgovor sa jednom osobom, uglavnom o pisanju i onome što uz to ide. Nešto od svega što sam rekla ju je motivisalo da mi preporuči knjigu. Naslov knjige je „Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja“, autorke Lindzi Gibson.

Zatim sam istražila Lindzi (detektiv u meni nikada ne odmara). Pa sam proverila da li je knjiga dostupna. Od tada sam nekoliko puta ušla u knjižare i nisam je još uvek kupila.

Danas ću. Jutros, u neprocenjivo lepim trenucima ispijanja kafe pored prozora, dok osluškujem grad, razmišljam o dve stvari.

Prvo, zanimljivo je što mi je nepoznata osoba preporučila knjigu za koju znam, dok je još ne držim u rukama, kako jeste za mene. A imala sam iskustva da mi ljudi koji me poznaju preporuče potpuno neodgovarajuće naslove.

A drugo, dok odlažem čitanje nove knjige, nepogrešivo sam svesna zašto to radim. Kada pomislim kako bi trebalo da odem i da je kupim, vidim pored sebe devojčicu koja će čitati sa mnom. Evo je i sada, sedi i viri šta pišem, na sebi ima belu majcu kratkih rukava i farmerice koje je nasledila od starijeg brata od tetke.

Intuitivno znam da je preporuka odlična. Jer svih ovih dana, dok mi se naslov vrzma po mislima, ova mala me bocka prstom i podiže pogled, čeka knjigu, da čitamo zajedno. To me i sprečava. Njoj je ova knjiga potrebna kao voda, da nešto razume, da izvuče noge iz živog peska.

Odraslo pakovanje moje duše se pita da li da joj dam da čita, i šta ćemo ako se obe zaglavimo. Inače, iz živog peska se može isplivati, to nije ništa drugo nego pesak pomešan sa vodom, a razlikuje se od običnog peska jer zrna nisu uglasta već obla, pa voda lakše prodire. Zrnca običnog peska su zbijena.

Dakle, u pitanju je perspektiva. Ako živi pesak posmatramo kao obično jezero, što on i jeste, plivamo. A ako verujemo da je smrtonosna zamka, biće. Nisam odlutala, i dalje pišem o tome zašto još uvek ne čitamo preporučenu knjigu. Mala i velika ja.

Međutim, jutros sam joj obećala da danas idemo u knjižaru. Ne mogu više da podnesem kako me gleda. Jer sam joj obećala da ću je slušati i čuvati, kada porastem. I uglavnom uspevam, kada je do nas dve. Malo je teže kada ima drugih ljudi, što je gotovo uvek, zar ne?

U ovoj knjizi će biti drugih ljudi. Smestićemo se nas dve hrabre, u neku baštu, poručiću sebi kafu a njoj šta god bude htela, pa ćemo da vidimo kakav je živi pesak petkom. Utiske o knjizi podelićemo sa vama na Instagram profilu.

Hvala vam što čitate.