Očekivanje

Jutarnja kafa u tišini posloženih misli, pored otvorenog prozora u kome nepotrebno sija lampa, je luksuz bez dodataka ili falsifikata. Hladno je. A očekujemo sunčano jutro u decembru, neopravdano.

Kafa je dobra, dan je dobar, a dobro su i oni koje volim. I sve je to važno. To i jeste ranojutarnje očekivanje. Davno sam naučila da, ma kako skladno počeo, dan može nestati, prestati, zbuniti se i postati neki drugi, nečiji drugačiji život. Zato cenim svako jutro u sopstvenom društvu... I radujem mu se veče pre.

Poruke stižu dok spavam, jer čitaoci i prijatelji žive svuda, pa su njihova jutra davno svanula. Tople reči jedne divne duše lepe mi se za srce. Zahvaljuje se, nakon pročitanog teksta i piše kako sam je dirnula i rasplakala.

Nešto sam odlučila. Suze onih koji ostanu na taj način zatečeni rečima koje napišem, proglašavam ljubavlju. Prema svima, sveopštom ljubavlju, jer otvaramo srca da se dodirnu sa drugim srcima, koja su stranicama i kilometrima daleko. I tada ta druga, daleka srca zatrepere. I to je važno i to očekujem.

Druga jutarnja kafa, misli odavno više ne ćute, nespretno gurkaju jedna drugu. Razmišljam šta sam sve očekivala, a nisam dočekala. I šta me je iznenadilo dok sam očekivala nešto od života. Ah, o tome bi se roman dao napisati...

Očekujemo da nas se voli, baš onakve kakvi smo i da nas se to podseća. Očekujemo da imamo mir, kada god nam je potrebno.

Očekujemo da nas deca slušaju kao da smo svetske sveznalice i da smo patentirali unapred sve što bi sami trebalo da istraže i spoznaju. Sinoć sam sa prijateljicom razgovarala o tome kako više ni jedna od nas nema očekivanje da nas drugi razumeju. Zaključile smo kako je to precenjeno.

A to bih volela. Iako ne očekujem. Jer duboko i iskreno verujem da razumevanje otvara srca. Oduvek sam se radovala tome da svedočim.

Poslednjih godinu dana mnogo više pišem, pa ne nalazim vremena koliko bih htela, da proučavam bez žurbe. Pisanje jeste samotan posao, kako je neko ranije rekao i zapisao. Mislim da je to bio Tom Hillenbrand, u jednom intervjuu. Rekao je i kako je sretan kada se, zbog svojih knjiga, poveže sa ljudima.

Iskreno, tome sam se nadala i to očekujem uvek. Da se povežem sa ljudima, jer pišem i zbog sebe i zbog vas.

Moja prijateljica po srcu koja mi je začinila jutro, nežnim rečima, bila je dašak cimeta u dobroj kafi. Srce koje razume. Hvala vam na čitanju.