Noć

Prethodni dani su doneli dosta dinamike, pa sam sinoć otišla na spavanje ranije, sasvim iscrpljena. Jedan od omiljenih trenutaka u danu mi je ušuškavanje u krevet. Pored kreveta držim nekoliko knjiga, jer uvek čitam više različitih, istovremeno.

Nije vredno pomena koliko sam malo čitala sinoć, san je bio jači od mene. Spavala sam mirno i spokojno i ustala jutros zahvalna na tome. Uz prvu kafu sam čitala vaše poruke. To je sada tako, da znate, zajedno pijemo kafu, kada god da se probudim ujutro, neko ko nije spavao, već pisao, i ja.

Jedna divna duša nije spavala skoro uopšte. Osećam se krivom, trebalo je ranije da vam kažem, nemojte kasno uveče započinjati sa gledanjem podkasta. Mislim na onaj u kome sam gostovala, kod drage Nataše Pavlović.

Razumem i da zauzete mame jedino tada pronađu trenutke za sebe. Ali, nemojte. Da biste lepo spavale. I spavali.  

Pisala mi je poruku kasno i izvinjavala se zbog toga. Napisala mi je još lepih misli, sačuvaću ih za sebe, praštajte.

Kada sam pročitala, a pre nego što sam joj odgovorila, videla sam je, dok sanjiva i umorna odlazi na počinak, ušuškava decu i smešta se oprezno pored njih, da ih ne probudi. Videla sam sebe koja to radim, u nekim davnim noćima. Čula sam ponovo sopstvene nemire, koji su živeli sa mnom godinama i oduzimali mi san.

Videla sam kako oprezno povlačim delić prekrivača, samo preko stomaka, da ne probudim usnulo dete, dok se spuštam pored malog srca što kuca i ne mogu da odolim da mu ne poljubim trepavice dok spava. Pišem to kao uspeh, što sam se naljubila trepavica, dovoljno u životu.

Ali, ipak... Spavajte. Noć je za spavanje. I dan je, ko može sebi da priušti. Dan je kao popravni kontrolni zadatak, za one koji dobiju slabu ocenu tokom noći... Neprospavane noći se teško daju nadoknaditi. O tome da ostavljaju mesto novim borama, nećemo ni pričati, znamo to.

Odvojite nekoliko minuta uveče, pred san i pripremite se dobro za odmor duše i tela. Nemojte se samo srušiti od umora, čak i kada verujete da samo za to i imate snage. Ušuškajte nekoga, hrabro povucite pokrivač i ušuškajte sebe, kao svilenu bubu.

Pročitala sam negde da vidre, od svih životinja najlepše spavaju, plutajući na leđima u vodi, držeći se za šapice kako ih struja ne bi razdvojila.

I nemojte da mislite, ni o čemu, ni o kome. Ako su vam potrebne, te misli će se prišunjati ujutro, sasvim sigurno. Biće budne i žive, čim otvorite oči. Spavajte dovoljno, spavajte mirno, grlite ono što imate, a ako volite ili morate, sanjajte. Znate da nas i snovi ponekad sačekaju, budni, sutra...

Ko čita dok je još dan, imajte lep dan. Ko čita pred spavanje, želim vam san vidre, ne mislite na morsku struju. Hvala vam što čitate.