Li

Jutros sam nameravala da vam pišem o kratkoj meditaciji koju sam pronašla, a savršena je za početak dana.

Nakon što sam je odslušala, poželela sam da podelim sa vama i deo spiska zahvalnosti koji sam pissala krajem godine. Obe ću ideje sačuvati za naredne tekstove, moram da vam kažem nešto drugo, u stvari, treće.

Dok sam jutros stajala na ulici okupanoj suncem, na čemu sam bila zahvalna istog trenutka kada sam se našla napolju, samo je to deo nekog drugog teksta, prišla mi je jedna mlada žena. Nisam sigurna da li je mlada, ali je meni delovala kao devojčica, ne samo zbog toga što je rekla da je iz Kine, već zbog lepršave energije i milog osmeha.

Pitala je da li razgovaramo na srpskom jeziku, obradovala se što nas je razumela i rekla kako rado posećuje Beograd i ima knjige, iz kojih uči. Rekla je još kako voli našu hranu i piće.

Pitala sam je voli li vino, ali je rekla kako je pila rakiju. Smejale smo se, pitale jedna drugu gde ko živi, ko voli gde da otputuje i dotakle još po neku temu, onako kako stignete samo u deliću vremena u kome se dodirnu usputna srca.

Ipak se vraćam spisku zahvalnosti, danas se sam nameće... Zahvalna sam svom životu na još jednom nasmešenom licu, otvorenom umu i radosnom srcu. Slobodnom, da priđe, pita, deli sebe, ignorišući sve što znamo i uz jasnu nameru da proživimo samo lepotu trenutka. Dragoceno je.

Znam, ima ljudi koji će to videti kao nevažno, površno ili prolazno. Pa život je prolaznost, zar ne? Prolazimo svakog dana. Danas smo zastali. Upoznali se, smejali, radovali bez opipljivog razloga, nije nam bio potreban. Pronaći ćemo ga, kada zatreba.

U odlasku, preko ramena, Li mi je doviknula da me voli i zahvalila mi se. I ja sam njoj rekla da je volim. Oni koji se pronađu u prethodnom pasusu, imaće i sada šta da kažu. Kako ne možete voleti tek tako nekoga, na ulici, u prolazu.

Ma, možete. Možete voleti ceo svet, ako ste tako namerni. Razume se, važi i suprotno, ko kako voli. Ljupka Li došla je danas da nas podseti, neke ko jesu, a one koji ne znaju - kakvi mogu biti.

Došla je sa suncem, a kada je nestala, i odnela ga je i ostalo ga je. Jer ima dovoljno za sve. Ona je moja današnja dragocenost.

Ne znam koliko razume naš jezik, ali ću je zamoliti da pročita tekst. Moj način da joj se zahvalim preko ramena.

Li, hvala ti.