Kraljica

Pre nekoliko meseci jedna osoba koju sam poznavala, rekla je kako ne razume zašto ljudi čitaju knjige, jer zašto bi neko čitao o tuđem životu. Kada čujete tako nešto, nema načina da odgovorite, jer jednostavno, ne znate odakle biste počeli.

Da li od toga da ne postoje iskustva tuđih života, već da se iskustva prepliću i kada toga nismo svesni? Da li da kažete kako ni jedna umetnost ne bi opstala, kada ljudi ne bi delili sopstvene živote?

Da li da nagovestite bogatstvo svetova u koje možete uroniti kada spoznate nečija proživljena iskustva? Do koliko lepote i znanja možete dopreti, a dovoljno je samo da neko podeli sekvence sopstvenog iskustva.

Ništa od toga nisam rekla, nasmejala sam se u neverici, a tu osobu i onako više ne poznajem. Ali sam se setila te epizode, jednog jutra u trolejbusu koji vozi do trga Slavija.

Blizu mene je sedela gospođa, obučena u bež od glave do pete, u krilu je imala torbu bež boje sa crnim ručkama. Kaiš na satu crne boje. Sve se moglo činiti običnim, da nije čitala knjigu toliko zaneto, da me je, kada smo se zaustavili, iznenađeno pitala zašto smo stali.

Rekla sam joj da smo stigli do poslednje stanice. Vidno razočarana, izašla je, obeleživši prstom mesto između stranica knjige i požurila ka sledećoj stanici. Da ponovo sedne i nastavi da čita.

Uspela sam da virnem, čita izbor memoara, uredio Pavić. Tada sam se setila one izjave sa početka ove priče i nasmešila se. Zamislite kako bi se čudila ta osoba koju sam poznavala, da vidi sa koliko strasti neko čita knjigu koja opisuje nekoliko tuđih života na jednom mestu.

A neko ko je uredio tu knjigu je napisao seriju „Vruć vetar“, koja je proglašena za najbolju televizijsku seriju ikada prikazanu. I pisao scenarija za istorijske drame. I dobio nagradu Dositej Obradović za životno delo. I izabrao nam biografije znamenitih ljudi koje bi trebalo pročitati, da pročitamo nešto što nismo znali i postanemo za par nijansi bolji nego juče.

Ali ovo nije crtica ni o toj osobi ni o gospodinu Paviću, već o nepoznatoj gospođi, kraljici dana, koja u godinama u kojima je sigurno spoznala svo bogatstvo života, i dalje čita o životima drugih ljudi. O tome koliko je otprilike stara, možete zaključiti po fotografiji iznad teksta.

A koliko je duhom mlada znali biste da ste videli strast u očima, kada je podigla pogled sa stranice, koju je obeležila. Da nije žurila da nastavi da čita, pitala bih je čija je biografija u pitanju.

Knjigu neću ni tražiti, naći će me, kada bude vreme, kao i sve u životu.

Hvala vam što čitate.