Čamac

Ima dana kada se osećamo kao da smo u čamcu, na otvorenom moru. Sreća je ukoliko nema jakog sunca i vetra. Takav dan se desi ponekad, nakon nekih ljudi. Kada odu iz našeg života. A možda život nije bio zajednički, možda su oni bili u gostima, kratkoj poseti.

Ostanete zatečeni ne samo odlaskom, već svim emocijama koje niste stigli da im date. Ne jer niste hteli ili umeli, jednostavno ih je bilo mnogo da sve pređu na drugu stranu. I sada vas pritiskaju, ne znate šta bi sa njima.

Kažete sebi, znam da će ovo proći. To vam ne pomaže. Pitate se, šta sada, kao da imate novi domaći zadatak iz života, ali ne vidi se dobro šta piše. To što znate da ste na zadatku, ni to ne pomaže. Tada se pojavi onaj čamac.

Uopšte niste bili spremni, ne sećate se kako ste se smestili, ali tu ste.

Ljuljuška vas, gledate oko sebe, pitate se i koliko je blizu obala, izvesno je jedino da je ne vidite. Tako nekako izgleda trenutak. Sreća je možda to što imate vesla. Samo što nemate pojma na koju stranu da krenete.

Nedavno mi se dogodilo da stojim na obali i vidim čamac. I putnika. Bio je to jedan od onih dana kada se iznenada našao na otvorenom moru, noseći sa sobom pitanja, zbunjenost, ljubav, tugu, iznenađenje. Nada nije stigla da se ukrca. Ona se ne pojavi odmah. Nije ni prirodno.

Dobro u tom danu, a tome se nadam ja, je to što me je video kako mašem. Zna koliko je obala daleko. Zna da nemam odgovore na sva pitanja, zna da će sve terete morati da izvuče iz vode sa sobom. Jedno vreme ćemo oboje biti zbunjeni.

Ali sam sigurna da će se nada pojaviti, kada oseti ponovo tlo pod nogama. Nekada je samo to potrebno. I dovoljno. Iako ni tada ne znamo uvek šta dalje.

Smatram za uspeh to što sam prihvatila kako ne moram sve da znam. Nije bilo lako. Lepo je biti sveznalica, zar ne? Osim što to ne postoji kao kategorija, samo umišljamo. Jer nas život svakoga dana može smestiti u neki čamac i gurnuti na otvoreno more.

Potrajalo je dok nisam uspela iz svakog svog čamca da se iskrcam na obalu. Još je više vremena trebalo da naučim kako svaka obala ne mora da bude pusto ostrvo.

Blago onome ko ima vesla, jake ruke i vidi obalu. Ne treba mu više od toga.