Vežba
U proteklom periodu sam učestvovala u nekim diskusijama, tema: naše misli. Polemika se vodila oko toga jesmo li mi naše misli. Uvek mi je bilo interesantno kako ljudi različito pristupaju toj temi.
Misli o tome jesmo li mi naše misli uslovljene su mnogim činiocima, a kolo vode istorijsko okruženje i genetski zapisi.
I u zavisnosti od toga na kom nivou nam je svest, zavisi i da li ćemo iz ovakvih diskusija izaći slobodni ili zarobljeni. Ponovo, slobodni od misli ili zarobljeni zbunjenošću.
Čvrsto zastupam stav da mi nismo naše misli, ali da sebe stvaramo svakoga dana. Naravno, moguće je, i na žalost, učestalo, da upravo mislima oblikujemo to kakvi smo. Ali ako bismo bili pažljivi i nežni prema sebi, mogli bismo postati ono što mislimo i zamislimo. I tada nismo naše misli, ali smo ih upotrebili, kao dobar recept.
Neiscrpna je tema, priznajem. I zarazna. I pazite, može postati otrovna ako ne znate da upravljate mislima. U tome je sva mudrolija, zapravo...
Po jednoj neurološkoj teoriji, mi nismo uopšte jedna jedinstvena ličnost, već smo skup „pod-umova“, koji obrađuju aspekte postojanja i komuniciraju kroz zajednički prozor. Ili, kako je juče rekao jedan junak romana koji čitam, „da sam povrće, bio bih sigurno luk, jer sam ja mnogo slojeva jednog čoveka“.
O čemu sam u stvari razmišljala tokom ovih razgovora, a i kasnije, kada sam ostajala sama sa mislima (koje nisu ja)..?
O tome da, kojoj god filozofiji bili naklonjeni, nismo u stanju da pobegnemo od misli, kakve god bile. Ali ono što možemo, i za šta imamo neograničenu moć, jeste da ih biramo. Svesno, kontrolisano, sabrano i pažljivo. Jer je to važno. I to se vežba.
Jutros, dok sam trenirala, iznenadi me što jednu od vežbi nekog novog programa nisam u stanju da uradim. Pa se nasmejem. Što li sam se iznenadila, kad nisam dovoljno vežbala... Sve je jasno.
Isto je sa mislima. Izaberite da stvarate lepe misli. Vežbajte, ponavljajte, a kada posustanete, odmorite, vratite se korak, dva, pa ponovite vežbu.
Vežbom ka savršenstvu, zar ne? Do savršenstva je daleko... Da bismo bili sebi bolji, drugima bolji, da nam je lepše u društvu, ali i onda kada smo sami. Ume da zamori, da. Ali ni ne pričamo o lakim poenima, već o tome šta činimo da svet u nama i oko nas bude lepši...
Hvala vam što vežbate.