Vežba

Pre nekoliko dana, na druženju povodom proslave posla i ljubavi jedne moje prijateljice, delili smo jedni drugima poklone. Imala je divnu ideju.

Ulaznica za događaj bila je donacija knjige po izboru, sa intuitivnom posvetom. Upoznala sam nekoliko divnih duša, a veče je proteklo u smehu do suza. Količina ljubavi i radosti koje smo podelili, bila ja tolika, da me osećaj nije napuštao ni kada sam otišla na spavanje, niti sutra veći deo dana.

Upoznala sam i jednu Katarinu. Baš od nje sam dobila knjigu. Koja je na mom spisku željenih, pošto to život ume lepo da podesi. Tako ovih dana, pred spavanje čitam poklon, „Ostvari svoje neograničene sposobnosti“, napisao Dr Džo Dispenca.

Svaki put kada čitam njegove knjige, pojedine rečenice se utisnu u svest zauvek. Potrudim se i da ih pošaljem u podsvest, tako mi više koriste, verujem...

„Potrebna je vežba da biste postali dobri u tome da držite svoje srce otvorenim, a ako to učinite, ono će duže kucati“, Dr Džo Dispenca.Nisam daleko odmakla, pa verujem da je ovo tek prva omiljena, od mnogih, koje čekaju da ih otkrijem.

Nasmejala sam se kada sam pročitala prvi put, jer sam, nakon početnih reči pomislila, aha, sledi instrukcija, u smislu: sada uradite ovako i ovako... Ali ne, jednostavno se završava - srce će duže kucati.

Srce je mali mišić, težine od dvesta do četristodvadesetak grama. Jedini je organ direktno obavijen specijalnom strukturom perikarda. Ta opna štiti srce i drži ga na mestu. Dva su mi pitanja pala na pamet.

Prvo, da li je važno koliko nam je srce veliko? Odgovor zavisi od toga na koji način čitamo pitanje, zar ne?

Drugo, priroda je predvidela da se srce zamota u perikard i tako čuva. Jer je dragoceno. Sve je već savršeno. A na nama je samo da vežbamo kakosrce da ostane otvoreno. Izazovan je to trening, mislim da poznajem mnogo ljudi koji ne vežbaju uopšte.

Iskreno, vežbam već dugo. Još iskrenije, nisam izvrsna u tome. Ponekad zatvaram srce kao da moje nema perikard koji ga čuva. Kao da je već ranjeno samo zato jer je moje.

Znam da je to pogrešno. Najlepše stvari u životu su mi se dogodile kada sam hrabro držala srce otvorenim. To nije univerzalni recept za sreću, naravno. Tada su se prikrali i najbolniji događaji.

Sada razumem da je zatvaranje srca veliki šok za mali mišić. A toliko je da zaista može da stane na dlan, možda se zbog toga tako i kaže.

Vežbajte otvaranje srca, nezavisno od okolnosti spoljnog okruženja, ume ono da se čuva, bolje nego što bismo poverovali.

„Mozak misli, srce zna“, ponovo Dr Dispenca...Hvala vam što čitate.