Spremnost

Proteklih dana sam čitala jednu knjigu, u kojoj su dvoje žudeli jedno za drugim, bolelo ih je, čekali su, nadali se, odlazili i dolazili. Odnosno, ona je odlazila i dolazila. Ali, nije važno što je ona, za ovu priču.

Za potrebe ove priče svi mi možemo biti ona, nezavisno od bilo koje bliže odrednice, godina, pola, statusa, svih mogućih prilika i okolnosti. Naravno, priželjkivala sam im hepi end. Što da nema hepi enda ako ima ljubavi?

Ali sam, čitajući i nadajući se, mislila na nešto drugo. Ona odlazi i dolazi, jer su okolnosti takve da joj nije jednostavno da donese odluku. Životne okolnosti, koje su dugo postojale pre nego što je osetila kako je on njeno sigurno mesto. I oboje su svesni toga. Razumljivo.

Nešto drugo mi nije dalo mira. Pročitala sam negde da je između želje i spremnosti dugačak put, ponovo zbog mnoštva razloga. Razumem i to, to me ne muči. Ono što je ostalo, kao muka pitanja, na koje neću dobiti odgovor, jeste da li je u stvari, ona dolazila i odlazila jer je znala da će on biti na istom mestu sa koga je otišla?

Jer je toliko sigurna u njegovu ljubav, da može sebi dozvoliti komfor vremena u kome rešava lične krize. I još veće od toga, može dozvoliti sebi ponovljene prilike, jedan od, nadam se da se slažete, najlepših poklona života, u bilo kom kontekstu...

Jer, možemo imati priliku a ne biti spremni. Ili nemati vremena za odluku, uopšte.

Možemo imati vremena i biti spremni, a ne dobiti priliku, ili narednu priliku.

A zamislite da znamo kako nas prilika čeka, imamo vremena i promišljamo o odluci, dok se samo još malo ne spremimo... To najčešće, nije slučaj. Imala je sreće, pomenuta heroina, ne mogu da zaključim ništa drugo. Imala je sreće da je neko mnogo voli.

Zato, da ne bismo mislili kako smo propustili neku priliku, ili da ne bismo primetili odjednom kako nismo imali vremena da nešto učinimo, pokušajmo da budemo spremni... Znam, zvuči kao opšte mesto, a nije baš tako jednostavno.

Pokušajte zato, bar u šali, da odgovorite na zamišljeno pitanje sa - spremna/spreman sam.

Ne zato što ćemo tako postati specijalci za donošenje dobrih odluka na vreme i kada se ukaže prava prilika. Već zbog toga što ćemo vežbom polako podizati nivo spremnosti, da nas ne bi sreća iznenadila toliko, da u nju ne poverujemo, pa ostanemo da čekamo bolje vreme ili drugu priliku...

Divan je petak, hvala vam što čitate.