Sećanje

Danas sam sedela i čekala prijateljicu, kasnila je, iznuđene poslovne obaveze. I izmišljene. U kapitalizmu su mnogi dani takvi...

Za stolom do mene sedele su dve žene, jedna malo mlađa, druga starija od mene. Dovoljno glasno su razgovarale da mogu da kažem kako nisam prisluškivala. Nisu delile nikakve tajne, a zaključila sam da su dugo radile zajedno i sada se retko viđaju, jer jedna i dalje radi. U kapitalizmu.

Neću vam baš prepričati razgovor, nema smisla, ali ću podeliti crtice, jer mi se dopalo, inspirisalo me i navelo na razmišljanje kasnije, dok sam se vraćala kući.

Kada koračate ulicama dok nemilosrdna košava dokazuje ko je gospodarica dana, ne možete da uživate, samo žmirkate i mislite.

Jedna drugoj su govorile ovako:

Moje dete danas igra fudbal i trenira karate. A sećaš li se kako smo plakale u kancelariji kada se, pre pet, godina razboleo? (lekari su rekli, čini se, kako mu nema spasa) A vidi ga sada.

Sećaš li se kako si bila taoc u onoj ljubavnoj priči, koja je počela kao bajka? Dok si bila sa njim, stalno si bila napeta. Nije nam se dopao od početka.

A vidi me sada.

Izgledaš srećno. A sećaš li se kakva si bila dok smo radile zajedno, nisam smela da ti priđem četvrtkom, petkom se ni na poziv nisi javljala? A vidi te sada...

Sećaš li se kada su moja deca otputovala kod bake, a tvoja na rekreativnu nastavu, pa smo ćutale cele nedelje, svaka kod svoje kuće, ni jedna nije htela prva da pozove na kafu?

A vidi nas sada, grabimo satić u danu da se izgrlimo, između dve obaveze.

Sećaš li se ko nam je bio direktor pre pet godina?

Ne. A ti?

Da. (seća se ova što je zaposlena i dalje. Mislim da ova druga ne bi znala da kaže ni da li je radni dan, da prva nije izašla sa posla da se sretnu)

Stigla mi je prijateljica. Brzo smo govorile, osećala sam se kao da joj kradem vreme, ja nisam nigde žurila, sve obaveze sam završila do tri posle podne. Pričale smo o svemu po malo, kako bismo imale utisak da smo pričale  mnogo.

Krenemo kući. Pitam je: „Sećaš li se uopšte o čemu smo danas razgovarale?“

Prijateljica: „Ne, ali smo se mnogo smejale.“

Dok sam hodala nazad, smešila sam se, setivši se naših anegdota iz vremena kada smo radile zajedno. Sećate li se vi čemu ste se smejali pre pet godina? Naravno da ste zaboravili, nije ni važno. Nemojte zaboraviti da se smejete ili bar smešite petkom.

Hvala vam što čitate.