Recept

Težak je dan danas. Iznenadne bolne porodične i familijarne obaveze. One u kojima se nađete kada vam jave najtužnije vesti.

Odlučila sam da neću ostati u tom poslednjem teškom trenutku dana i da ću pronaći snage da vam pišem ono što sam htela. Juče.

Prethodnih dana i nedelja sam se upoznala sa mnogo ljudi, povod je bio razgovor o mom romanu. Intervjui, snimanja emisija i gostovanja. Različiti magazini, podkast, televizijski kanali.

Rekli biste, svega je tu moglo biti. Mislim da sam ukupno srela petnaestak ljudi. Zašto je ovo važno? Iako su u pitanju bili poslovni kontakti, i moglo bi se reći da se profesionalnost i maniri podrazumevaju, znamo da nije uvek tako, zar ne?

A pošto u ovom slučaju jeste tako i više od toga, zapisaću da biste znali, a kako ja ne bih zaboravila. Svi ljudi koje sam upoznala su bili onakvi kao da sam ih sama izabrala, a ne oni mene, za dogovor, razgovor, prvi kontakt ili tehničku podršku.

Svi su bili prijatni, srdačni, iskreno topli, nenametljivi i profesionalni. Da meni neko ovo prenosi, ne znam da li bih se zapitala, preteruje li. Pošto sam sve doživela, znam da je objektivno tako.

Niko nije zakasnio, niko nije zaboravio da se javi, svaki prethodni dogovor je bio ispoštovan, a improvizacije su nastajale kao posledica lepog raspoloženja i razumevanja.

Svakog puta sam pomislila kako sam tog dana imala sreće. Pa ponovo. Pa ponovo. Nastavlja se neprekinuti niz lepih energija.

I najzad sam se danas, u danu koji je veoma izazovan, posle još jednog razgovora obojenoglepom energijom, zapitala sledeće: Da li zaista samo imam sreće, što je u redu i dovoljno dobro i dovoljno po sebi, pa neka tako bude?

Ili je život odlučio da me u ovoj godini baš počasti? Lepim i dobrim.

Kao da su svi novi ljudi imali recept za dobar dan, od jutra. Bez pogrešnog sastojka, zabune u meri, napisan na jeziku koji svi razumemo.

A šta mi je, u stvari palo na pamet... Ako petnaest ljudi u istom periodu, u istom gradu, različitih godina, načina odrastanja, vaspitanja i afiniteta, imaju recept za dobar dan, to onda nije tajna. To je lako dostupno i ne košta ništa.

Pa ne možemo reći kako ne znamo gde to da nabavimo, kako je skupo, kako je teško izvodljivo. Ništa ne možemo reći, niti bi trebalo.

Trebalo bi se samo zapitati zašto neki od nas spreme dan po receptu, a neki ne?

Hvala vam što čitate.