Prozor
Kada sam odlučila da započnem sa radionicama na temu knjiga, nisam razmišljala o tome kako bi sve moglo izgledati. Mislila sam kako je to lepa ideja, kako ljudi koji čitaju vole i da razgovaraju o knjigama, pitaju, dele zapažanja i raduju se zajedničkom vremenu.
Međutim, u najavi sam pojasnila da ne moramo pričati o knjigama uopšte, kao što ne moramo ni piti kafu. Jasno vam je da su učesnice razgovora, nakon kafe pile vino, pretresle naopačke mnoštvo tema, mimo knjiga i unapred se izvinjavale, prvih dvadesetak minuta...
Umesto dva, radionica je trajala tri sata, pa kako smo i nakon tog vremena oklevale da se rastanemo, prepešačile smo zajedno dobar deo puta, nastavljajući vedre razgovore.
Volim da razgovaram sa ljudima i nije mi teško da sa nepoznatim osobama podelim delove sebe. Interesantno je i kako nepoznati ljudi, kada osete otvorenost sa druge strane, otvaraju mala skrovišta unutar sebe i iz njih vade sećanja, pitanja, osećanja.
Možda je najlepše od svega to što posmatrate kako osobe koje se nikada ranije nisu srele, dele sa radošću, zajedničke uvide i stidljivo poveravaju jedna drugoj delove priča koje čuvamo za bliske ljude. Radionicu sam mogla nazvati i Poverenje, ne bih pogrešila.
Postavljeno mi je mnoštvo pitanja, nisam oklevala sa iskrenim odgovorima. Jer sam ta pitanja sama pozvala u goste. Ja sam dobra domaćica, delila sam odgovore, pažljivo. A druga reč koja mi se javi u mislima, kada sebi opisujem utiske prethodne večeri, je – spokoj.
I to je najlepša lekcija. Niste me pitali za savet, pa ga namećem. Odvojite malo vremena, sigurno ga imamo. Nema tog spremanja stana, pranja prozora i sličnih pakovanja nemira u kućne poslove, koji su u vrhu prioriteta i koji bi trebalo da pobede jedno popodne smeha i radosti duše.
Istina, pružiće nam zadovoljstvo trenutak u kome pogledamo kroz čista stakla. Ali ga menjam za vreme provedeno sa novim ljudima, koje tek upoznajem, sa kojima se smejem, čudim i širim oči od iznenađenja, dok vreme oko nas, čini se, stoji.
Prozori me neće nasmejati, zagrliti na rastanku, ispratiti deo puta, obećati još sličnih večeri. Niti će mi, nakon što ih operem, reći: e, baš nam je ovo trebalo danas.
Obećanje uvida u budućnost pružaju susreti sa divnim dušama. Želim nam svima divotu u životu. I ne gledajte kroz prozor.
Hvala vam što čitate.