Odvažnost

Uskoro će 15. novembar, dan kada slavi rođendan nekoliko meni dragih ljudi. Ili ne slave, jer ih nema. Mi slavimo njih. Toga dana rođena je i jedna od mojih omiljenih umetnica, Džordžija O’Kif. Slikala je najlepše boje, odvažno. Sam život.

Slikala je ono što volim da posmatram, nebodere Njujorka, cveće, stene i školjke iz pčelinje perspektive. Ali se nisam setila jutros samo boja na njenim platnima, već i njenih reči. Volela je da piše pisma, a pisala je majstorski. I imala toliko mnogo da kaže.

Naravno, nisam imala prilike da ih pročitam, ali sam godinama nalazila delove tekstova, objavljivane na važne datume, otvaranja neke njene izložbe ili godišnjice smrti.

„Stvaranje vlastitog sveta u bilo kojoj umetnosti zahteva hrabrost.“ Velika i nežna O’Kif.

Lično više volim sinonim – odvažnost. O tome sam želela nešto da vam napišem. Iako će mnogi definisati odvažnost kao nepostojanje straha ili sposobnost da učinimo nešto što se drugi ne usuđuju, da li je baš tako?

Kada sam se odvažila da i objavim ono što pišem, neko mi je rekao da sam hrabra. Nisam tako mislila o sebi. A neko drugi me je pitao da li ću se osećati ranjivom? Nisam se tako osećala, niti se taj osećaj javio kasnije.

Ali znam jasno da kažem kako se osećam. Kao da živim. Je li to odvažno, osetiti se živom? Mislim da jeste. Šta vi mislite? Živim svoje dane i noći onako kako najbolje znam i volim. Zahvalna i uporna da baš tako istrajem.

Budite odvažni da u svoj život unesete omiljene boje, ja sam se odvažila, bez pitanja. Skočila sam u hladnu vodu i ne mislim da sam zbog toga nesmotrena.

A kada sam postala odvažna, život me je nagradio, novim osećajima, rečima i novim ljudima, koji nose sa sobom svoje blistave boje.

Ili, kako je to rekao Dostojevski, „...pošto nisam mogao da se savladam, sedoh da napišem ovu istoriju svojih prvih koraka na životnom poprištu, iako sam mogao proći i bez toga.“ Da li sam mogla? Ne, čim sam tu. Čim smo tu.

Kada smo već tu... postanite odvažni, možda zbog sebe, možda jer volite da su vaši dragi ljudi ponosni na vas. Ja volim.

Odvažno je reći u restoranu da ne želim mršavu čašu za šampanjac, već veliku kao vaza. Odvažno je pogledati u oči osobu u ogledalu i reći joj iskreno da je volite. Odvažno je voleti svoje delo i radovati se što ga vole i drugi.