Način života

Nikada nisam razmišljala o tome da li previše čitam. Mada sam to čula o sebi, ne jednom, a prvi put dok sam bila sasvim mala, baka mi je rekla da ću od previše knjiga poludeti. Za mene su knjige način života, na mnogo načina.

Danas mislim da je to možda i određeni način zavisnosti. Naročito tako izgleda u vremenu kada srećem ljude koji se čude ljudima koji čitaju. I kao u vezi mnogo drugih tema, pomislim koliko se svet promenio. Na način koji mi se ne dopada. A ja još uvek nisam poludela.

Zbog takve promene sveta još se više radujem svakom povezivanju ljudi koje ima veze sa knjigama. Oko knjiga vam se mišljenja mogu razići, isto kao da razgovarate o receptima, političkoj situaciji, prijateljima ili modnom trendu.

Većini ljudi je čitanje hobi, smatram ga izvrsnim. Oni koji ne vole da vežbaju, ni ne znaju da dok čitaju knjige rade najbolji kardio trening, ali za mozak. Pa tako pada u drugi plan razvijanje mašte, rečnika, empatije, načina rasuđivanja i raspoloženja. Što nas sve skupa sigurno može, makar malo, učiniti boljima.

Pre nekoliko godina sam pročitala jednu studiju o uticaju čitanja na opšte stanje organizma. Nisam se iznenadila, ali sam se silno obradovala nekim zaključcima. Posebno onom da ljudi koji mnogo čitaju imaju pet puta manje šanse za mentalni pad u starosti.

Ili onom, da čitanje šest minuta dnevno može smanjiti nivo stresa do 68 %. Ili onom da čitanje pomaže kod ublažavanja depresivnih stanja. Jedan od zaključaka je i da su ljudi koji više čitaju sretniji i da imaju više prijatelja.

Pošto sam u večitoj potrazi za eliksirom života, naravno da je na mene najsnažniji utisak ostavio jedan zaključak o tome koliko trideset minuta čitanja dnevno može uticati na produženje životnog veka, u proseku dvadesettri meseca.

I da se razumemo, svi podaci na koje se oslanjam su rezultati naučnih istraživanja, iza kojih sede eminentni mozgići koji znaju znanje, nisam ništa sama zaključivala.

Jedino što mogu vedro i samouvereno da dodam je to da ću ovaj blog pisati verovatno još sto godina, tokom kojih će mi stresna stanja biti zanemarljiva u odnosu na nivo raspoloženja, dok moj mozak ima nevidljivog privatnog trenera, a ja prijatelje sa kojima uvek imam o čemu da razgovaram. Čak i onda kada nam se učini da se ništa ne dešava. Jer neko je pročitao neku knjigu koju ovaj drugi nije. Eto teme.

Hvala vam što čitate.