Luksuz

Juče sam mislila da je bio petak, bila sam malo zbunjena. Pa sam se uključila na luksuzni mod, kakav inače sebi priuštim petkom.

To znači da sam živela apsolutno samonegujući dan detoksifikacije, tela i duha.

Kada su me danas podsetili da je petak, verujte da je moja sreća bila neopisiva. Jer nije bilo davno ono vreme kada sam odlazila na posao pre sunca, a vraćala se kući posle. Nisam ni uspevala da obratim pažnju kakav je dan u kome postojim.

Potpuno sebično, danas sam ponovo proživela petak. Na suncu. Satima. I to smatram postignućem. Zaista, velikim luksuzom.

Luksuzno je piti dobru kafu u ozeleneloj bašti, birati senku ili sunce, dok se smeješ sa dragim ljudima. I razgovaraš ozbiljno.

Luksuzno je kada vam je dilema dana kada ćete krenuti kući, jer ne žurite.

Luksuz je da odgovorite na poziv, a nekome je dilema šta da obuče, dok žuri i on da uživa u sunčanom danu.

Luksuz je prilika da posmatrate nasmejano dečje lišce, dok mu svlačite čarapice da osmotrite nožne prstiće, velike kao zrna bibera.

Luksuz je da vam neko kaže kako je sretan što vas je upoznao i vi mu vidite u oku da je istinski sretan. Kada ste se poslednji put obradovali što ste nekoga učinili sretnim?

Luksuz je kada možete da hodate dovoljno lagano da primetite bele rade, prvi put ove godine. I da, dok hodate, nekoga grlite.

Luksuz je kada vam se koža naježi dok čitate poruku u kojoj, između ostalog, piše: ako Vam treba neko da sa Vama veruje u čuda, biću prva. I kada to imate kome da kažete.

Luksuz je dan u kome ste slatko iscrpljeni, a umorio vas je vazduh i uporno sunce na licu. I smeh.

Jeste, negde je sigurno bolje. Ali, negde drugde je strašno. Neopisivo. Pogledajte samo vesti na kratko, ako ste na to danas zaboravili, jer smo okruženi luksuzom...

Dan je toliko lep da bih i sutra mogla da živim petak. Ako baš insistirate, sutra živite subotu, ali pronađite malo zlatne prašine u danu. I belu radu. Želim vam čist luksuz.

Hvala vam što čitate