Ljubav

Danas mi je hladno, ne znam kako je vama, ali ja ne volim hladnoću. Nikako. Ne fasciniraju me ni fotografije vrhova pod snegom, a najmanje jutarnji vetar u mojoj ulici. Nemilosrdan je.

Međutim, dostavljala sam knjige. Od toga mi jeste bilo toplije, i na ulici i u srcu. Zatim sam odgovorila na poziv života. Sećate se, pisala sam vam o tome?

Jedan lik iz mog romana, inspirisan jednom osobom iz života, čekao me je na jutarnjoj kafi. Nisam kasnila, stigla sam ranije. Lik još ranije. S obzirom da sam svoje likove zamislila dok sam ih pisala, iznenadila sam se što izgleda kao da vreme nije prolazilo. Nosi i energiju koju pamtim, blistavu i jasnu.

To mi je samo potvrdilo jednu od omiljenih teorija da vreme ne postoji. Srela sam se sa delom svoga srca, i nije bilo teme koju nismo mogli samo razraditi još više i otići još dalje. Ni zbunjenosti, ni trzaja na licu. Skoro da nije bilo ni jednog pitanja koje može izazvati neprijatnost. Jeste, jedno. Upućeno meni. Zašto sam nestala? Tada, davno. Ali nije bilo neprijatno.

Mnogo volim svoje likove, oni žive sa mnom i dalje, čuvam ih, i pazim da ih ne povredim. Pa sam objasnila, kratko, nestala sam jer nisam mogla da se nosim sa tim da svi oni i dalje postoje, nisam imala snage da se delim. Ni sa kim. Sakrila sam se od njih i od života.

Tako sam danas živela jedno obično, hladno jutro 1998. Dobila priliku da nastavim gde sam stala, kažem šta tada nisam stigla, grlim, ljubim, smejem se, mirišem, gledam u oči.

Da pitam šta je bilo posle, i da odgovaram na takva pitanja. Da gledamo more fotografija i smejemo se. I budemo ponosni jedni na druge.

I sve je bilo isto. Mi isti. To osetite, ne možete pogrešiti. Toliko nas je radost obuzela, da ni na trenutak nismo pomislili ili izgovorili kako žalimo za tim što se nit prekinula.

Kasnije sam shvatila da se nije prekinula. Jer istinska prepoznavanja srca nemaju rok trajanja. Nije srce kvarljiva roba, ljudi su. Ne podlegne srce iskušenju, već mi sami.

Probajte. Pokušajte da pronađete nekoga ko je bio veliki deo vašeg srca i koga dugo niste videli. Time pronalazite i sebe. Crtate nova srca. Pišete nove priče.

I takav dan se više ne zove Sumorno beogradsko jutro, već Ljubav.