Lepota
Jednom prilikom, u nekom razgovoru na temu drugarstva, spomenula sam nekoliko svojih prijateljica, u kontekstu koliko su neobično lepe. Moj tadašnji partner je odgovorio kako su meni sve moje drugarice lepe.
Smejali smo se i rekao mi je da sam ponekad kao malo dete. Dosta je vremena prošlo dok sam se osvestila kako je to kompliment, biti odrastao a kao malo dete. I često se setim tog razgovora, naročito kada se sretnem sa drugaricama.
Luksuz je imati prave prijateljice, stvarne, po duši, ma kakve da su razlike među nama. Ili naročito tada kada postoji mnogo različitosti. Razumete, volite i poštujete nešto što niste vi, nešto što biste menjali da prepoznate kod sebe, nešto što biste voleli da je vaše ako nije.
Juče sam se luksuzirala sa prijateljicom, cela tri sata nismo prestajale da pričamo. Ona govori brzo, sama sam nekada pričala na sličan način, ne znam kako se dogodilo da usporim. Ona je lepa, na način kako je bila lepa Milena Dravić, ne znam kako bih je drugačije opisala.
A zatim sam, dok sam se vraćala kući, razmišljala o tome šta je to zbog čega sam uverena da su moje prijateljice lepe. I shvatila sam kako to nikakve veze nema sa fizičkim izgledom.
Mislim da su razlozi krajnje sebični. Volim da delim vreme sa njima. Volim da se sa njima smejem i da plačem. Nije me sramota da se ogolim potpuno i kažem šta o sebi mislim kada potonem u one najtamnije delove bića.
Lep je, do neopisivosti, osećaj da žurimo da se sretnemo, da ne podrazumevamo jedna drugu, da se grlimo i ljubimo na sastanku i rastanku, kao da jedna od nas ide na putovanje.
Lepa je posvećenost kada rešavate zagonetku za svojim stolom tako predano, da nemate predstavu ko ili šta se nalazi oko vas. Lepo je kada se vaša prijateljica trudi da vas uveri kako neki naučnofantastični film morate pogledati, iako zna da to nije vaša šolja čaja.
Lepo je kada obe računate koliko još imate prilika da se sretnete dok jedna ne ode na godišnji odmor. Lepo je što smete da date obećanje za koje znate da će biti ispunjeno i sa istom snagom sigurnosti neko vama obećava sebe.
Lepo je što se svet oko nas menja i deca rastu, a mi ostajemo iste i svaki put se smejemo tom čudu koje imamo. Lepo je što nismo nečija priča o prijateljstvu koje se prekinulo, iz malih ili velikih razloga.
I tako su se nizale lepe misli, padala je sitna kiša ali je veče bilo toliko toplo da kišu skoro nisam ni primetila. Razumela sam najzad zašto verujem da su sve moje prijateljice lepe. Zato što je lepota ono što ostane za njima, što ponesem sa sobom, zbog čega se smeškam i kada im više ne čujem glas.
Neka ostanu takve.