Bez garancije
Još dok su bili sasvim mali, decu sam neprestano ljubila i grlila. Dok su spavali kao bebe, ljubila sam im trepavice i debeljuškaste obraze. Danas su odrasli, i dalje se ljubimo kada se sastajemo i rastajemo.
Nisu se otimali ni dok su bili u pubertetu, verovatno su mislili da sve mame gnjave dečake baš tako.
Živim sa mlađim sinom, ako se sastanemo i rastanemo nekoliko puta u danu, mnogo je to poljubaca, kada sve saberemo. I znate šta, nikada dovoljno...
Juče sam, kao i svih običnih dana, išla od kuće do pošte, pa nazad. Kratka je to relacija, za prošetati. U povratku sam prvo primetila zastoj brojnih trolejbusa, zatim tišinu.
A tišinu u našem kraju ne možete doživeti, nikada. Mladić je pao sa zgrade i preminuo. Stajali smo kao na sahrani, kretali se kao na sahrani i razilazili se u strašnoj tišini. Nismo se gledali.
Vratila sam se kući, znoj mi se cedio niz vrat, boleo me je stomak, i glava. Iako sam svesna, poučena iskustvom koje nikada neću zaboraviti, da ni jedan dan nema garanciju, kada vas ovakav dan udari u grudi, uvek je prvi put.
Kada sam kasnije ostala sama, nije bilo načina da prestanem da mislim šta je dan doneo nekoj drugoj porodici, koja nije moja. Jedan mladić je ujutro otišao na posao, zauvek. Jedna mama sprema ručak. Ili žuri sa posla.
Jedna devojka šalje poruke i ne dobija odgovor. Možda jedan pas čeka ispred vrata da se vrati neko ko će ga odvesti u šetnju, jer je to prvo što uradi, čim dođe kući.
I niko od njih ništa ne može da učini, ni danas niti ikada više da se jutro pretvori u drugačije veče, manje tiho. Jer ni jedan naš dan nema garanciju, misliti o sutra je već ambiciozan plan a verovati da imamo još mnogo vremena za premišljanja, velike odluke i svečane početke... pa sretno nam bilo sa tim.
Sve poljupce i zagrljaje koje imate na raspolaganju, potrošite odmah. Nadajte se da ćete ipak imati priliku i sutra, da sve ponovite i sve potrošite, još jednom.
Nadajte se i da ćete imati sreće za takva trošenja. Ja se nadam, neprestano. Jer ih imam još mnogo, nebrojeno, i imam kome da ih dam.
A veću sreću od takvog rasipanja ni jedan čovek ne može da doživi.